Dan posle… i kako dalje

Zadnja 2 meseca su bila teška za mene. Danas je pokipelo… i vreme je da stavim na papir neke stvari i krenem jače dalje.

Ova tehnika mi je nekoliko puta pomagala, da smirim dušu..

Osetih potrebu da danas napišem nešto o našoj jadnoj i napaćenoj Srbiji. Dan nakon odlaska Kosova. To dugujem svim precima… i poštenim ljudima, jer srce ne može da bude ravnodušno, nakon skoro 2 decenije glupiranja ovih naših političara.

Ispratio sam formalno na papiru odvajanje Kosova bolje i od RTS-a i od Pinka… Trese me grip već par dana… Kasnim s izradom tutorijala… Kontaktiram samo s članovima Infozarada kluba preko Skajpa… Sastanak nismo imali već skoro 2 meseca… Nakon ovog pisanja će bi biti lakše to znam.

Tehnika olakšanja je laka: ispiši sve što te muči i idemo dalje.

Juče, nakon što je Kosovo definitivno otišlo iz Srbije, u terminu oko 22 i 30 na RTS 1 je završena dokumentarna saga i istorijat mlade predkomunističke Srbije. Da se naježiš. 3 dela. Poslednji deo o I svetskom ratu…. Ah, kad se setim da smo te istorijske lekcije učili na kraju 7 razreda u ne više od 2 predavanja, a o KPJ i NOB čitavih godinu daana. Ne znam šta danas deca uče. Moja Katarina je tek 3 razred.

Voditelja emisije, glumca, Dragana Nikolića cenim više nego ikad. Plakao sam s njim dok sam gledao arhivske snimke egzodusa Srpske vojske i naroda preko Albanije. Reče G. Gagi, a posvedočiše i svi velikani tog vremena to je bila prava golgota srpskog naroda.

Tada smo imali prijatelje u svetu, Rusija nam je pomogla, imali smo pametnu intiligenciju, političare s vizijom i cenili su nas..

Danas imamo nesposobne ljude i zajebanciju od države. Lažovi, dupeuvlakači i talog komunista su nam glavni igrači, kao da ih je Lucifer lupom tražio. Imamo omladinu koja se lako prima i napujdava lakim marketingškim trikovima. Izgubili smo i Boga i moral.

Slušam nakon proglašenja nezavisnosti Kosova nekog ministra kako priča gluposti, da će Srbija sada da ulaže u Kosovo više nego ikad, da će pomoći srpskom narodu i tako dalje. Ista priča se opet okreće. Kome mi ovakvi na dnu dna možemo pomoći. Lepa reč je dovoljna i jedan dan drži vodu, nakon toga moraju da se rade konkretne stvari..

S druge strane Evropska Zajednica nam je dalje nego ikad i pitam se vredi li je uopšte i vijati. Kao što Đole reče Putuj Evropo… Ispadosmo mi Srbi poslednji narod kojem treba pomoći, a prvi kojeg treba bombardovati. A samo pre 50-ak godina s nama su bili svi, a mi se nazivali saveznicima. Šta se to desilo?

Dragan Nikolić zatim kaže nešto totalno fantastično, kaže da je na Krfu bilo preko 150 hiljada ljudi, izbeglih vojnika, intiligencije, naroda i svo vreme dogod su bili u Grčkoj se nije desila ni jedna jedina krađa, nemoralna akcija niti bilo šta, što bi se moglo nazvati prekršajem. A danas, danas nas poznaju u svetu samo po lošim stvarima. Ocrnjeni i poniženi. Kad god u vestima čujem neku bitnu lošu vest, uvek se trgnem da ne pričaju o nama. Da nema sportista koji donekle kompenzuju sve te loše vesti ne znam kako bismo sve ovo preživeli, kao narod. Ali đavo ne da mira…

I onda šok za javnost. Još jedna tužna, da ne može biti tužnija, vest.

Uhvatili rukovodice Zvezde i Partizana, 2 najveća fudbalska kluba da godinama lažiraju i mućkaju. Skoro sve Zvezdine zvezde. Džaja medju njima… Piksi koji se vratio iz Japana, iz države poznate po poštovanju ljudi , sada mućka, a ne pomaže. Ne bih rekao da su ga Japanci tome naučili… Sramota. I onda kad nam ovi iz sveta zabrane učestvovanje u takmičenjima, mi bi se ljutili. Decenijama se krade državna imovina i normalno je da je država pukla.

Ono što me tek boli, ali što mi i ipak daje nadu u bolje sutra i u ovaj moj Infozarada projekat je i tužna realnost, kojoj jednom mora doći kraj. Jednostavo jednom mora da nas krene. Obično je gledanje u ogledalo ili džep tužan momenat, ali što pre to uradiš bolje za tebe.

Dovoljno je nakon RTS fiksa pogledati tu našu realnost, to dokle smo stigli… poštenog čoveka to mora da natera da plače.

Smiljka koja je do nedavno bila u support timu Infozarada Kluba je fantastična devojka s odličnim talentom za računare. Odlučila je da ode u grad Novi Sad i da pre udaje, barem malo poživi. Kako mi jednom reče da se posle u braku ne povampiri.

Zaposlila se u Zipper-u. U pitanju je bivši Magnetron, veleprodajni objekat sličan Merkatoru, Rodiću i gomili koji niču svaki dan.

Hiljade i hiljade mladih ljudi se više od 10 godina svakodnevno maltretiraju i ponižavaju u tim veleprodajnim objektima. I u Novom Sadu i Beogradu, a verujem da i u ostalim gradovima ex Yu nije bolje. Svi smo mi isti kad treba bit loš… Ex Yu patentirani savremeni zatvorski metodi demokratskog ponašanja poslodavaca..

Evo par bisera pa prosudite sami šta Vas čeka jednog dana, ili Vašu decu, ako nešto pametno ne uradite.

Nepisana pravila DOO ZIPPER i savremenih demoratskih biznismena (sramota Vas bilo)

1. 15 minuta pauza doručak kada se odobri a ne fiksno, veoma često na doručak odete na kraju radnog vremena
2. Nema dodatnih pauza, ni za kafu, ni za cigare
3. Zabranjena medjusobna komunikacija među radnicama
4. Nema stolice i sedenja (kasirke stoje ceo dan ya kasom, 7 dana u nedelji)
5. Radno vreme - svaki dan (2 nedelje su kao slobodne, ali naravno tada ima popis ili ispravka popisa i obično traje više od radnog vremena)
6. Ne smeš da imaš Mobilni telefon na radnom mestu (ako nadju 30% od plate)
7. Ne smeš da imaš novčanik na radnom mestu (ako nadju 30% od plate)
8. Ne smeš da donosiš doručak tj. istu hranu za jelo koja se prodaje u objektu, veleprodaja tog tipa ima sve što se živo prodaje u Srbiji i šta preostaje da se donosi svaki dan burek i čvarci…)
9. Ne smeš da imaš kod sebe ništa što se prodaje u objektu (uključujući uloške, šminku, labelo, kremu za ruke.
10. Ne možeš da ideš u WC kad hoćeš ( moraš da pitaš tkz. kontrolu da ti odobri i upiše kolko si se zadržala)
11. Bolovanje ne postoji itd i tako dalje

Da, da moji momci, devojke, roditelji, političari razmislite malo šta se to dešava u glavi mladog čoveka kada završi srednju školu, kad nema šanse da nastavi školovanje jer mu roditelji nemaju novca za studije i onda moraju da idu u privatni Zipper zatvor. U tom zatvoru budu par meseci osete tugu života po prvi put pravo i šta seledi…. Kakvi će biti nakon toga i kako će razmišljati nakon što daju ili dobiju otkaz… U 21 veku tehnike i najveće pameti čovečanstva.

Samo 100 godina nakon slavnih i moralnih ljudi koji su se borili za stvaranje Srbije, imamo sadašnju realnost i nemoralnost vlastodržaca, njihovih marketing lažova i i lojalnih im poslodavaca (drže ih u džepu).

S obzirom da se bavim marketingom mogu da prepoznam te trikove. Tužno je gledati kako se neko igra sa svojim narodom istorijom, tradicijom i izigravati gospodina i praviti KAO institucije (imaju te u džepu) i onda kad izadješ na scenu, sa svetskim barabama da pregovaraš uvek izgubiš. Ja mislim da se to svugde zove nesposobnost. Ne veljaš i nesposoban si. Igraš se životima cele nacije.

Na izbore nisam išao od pada Miloševića. Ne zanimaju me…. Izigrani smo opet, mi narod, a i svet. Pozorišni glumci su samo promenili uloge i žrtvovali par pešaka.

Poslednje izbore sam ispratio i gotovo zamalo da odem da glasam. Pogledao sam poslednji govor oba kandidata, da vidim šta nude, konkretno.

Nikad nisam verovao da će doći trenutak da poželim da glasam za radikale. Godinama sam mrzeo takav pristup. Ali sada sam poželeo da odem da glasam za Tomu. Čak šta više poželeo sam da odem, nakon izbora, kod Gospodina Nikolića i ponudim mu moju pomoć da se više skinu ovi nesposobnjakovići i palikuće..

Toma je barem nešto ponudio, a Boris nije ništa, barem ne za mene. Ako takve dilove daje i ovima preko nije čudo što smo izgubili Kosovo.

Ponudio je samo sebi i evenualno za još 10% stanovnika vizne olakšice pri ulasku u EZ. Tužna ponuda. Gledam bivšeg pankera Šapera, glavnog dizajnera kampanje, kojem je u duši bila anarhija, kako se smeška iza ledja. Dobio si je i ti iDžoni Štulić i svi moji genracijski idoli.

Čitava kampanja zasnovana na najlakšem modelu i tehnici za uznemiravanje narodnih masa. Zastrašivanje radikalima. Da li je to sve što znaš?

A sada Borise kad si TI izgubio Kosovo šta sad. Zaposli DSS-ovce da troše budžet i da po svetu pričaju gluposti.
Svih ovih godina od kad se bavim net poslovanjem, izbegavao sam da pričam o politici, o dnevnim temama i jedini moj fokus je bio na tome da pomognem ljudima da progledaju i uz pomoć neta ostvare svoje snove. Sve više sam siguran da idem u dobrom smeru tj. da nam SAMO edukacija može pomoći… jedino s pameću možemo preuzeti konkretne korake i pomoći i sebi i nekome, sve ostalo su prazne priče.

da se zapamti ovaj dan 17.02.2008.

Do kraja ovde... Februar 18, 2008 Upisano u vesti iz regiona